Математичка такмичења

Простор што га у популарној штампи заузимају укрштене ријечи и друге загонетке показује како се људи радо баве рјешавањем и непрактичних проблема. Иза жеље за рјешењем овог или оног проблема, који не доноси никакве материјалне користи, биће да се крије нека дубља радозналост и жеља да се схвате средства и путеви, мотиви и поступци рјешавања. Математички проблем може пружити исто толико задовољства колико и укрштене ријечи, а интензиван умни рад може бити једнако угодан као напета партија тениса. Ко једном окуси радост у математици, неће је лако заборавити, и ту је онда добра прилика да математика нешто за нјега постане: најмилија забава, или оруђе његова знања, или чак велика страст.

George Polya (1887-1985), амерички математичар (мађарског поријекла)

Од развоја математике зависи развој многих наука, чија је она основа, па посредно и развој друштва. Веома је битно да се још у средњој школи уоче млади људи талентовани за математику, креативни, упорни, систематични у раду… Неки од тих младих људи ће касније на универзитетима и научно-истраживачким институтима бити носиоци развоја математике па самим тим и носиоци развоја друштва. Најпогоднији начин да се такви млади људи одаберу су математичка такмичења.

Одавно је уочено да се због различите заинтересованости за математику, способности за њено разумијевање и рад у њеним областима, на часовима не могу задовољити захтјеви извјесног броја ученика, који показују посебне склоности према математици и радозналост да сазнају много више од онога што школа може да им пружи. У разне облике ваннаставних активности, које таквим ученицима помажу да се њихове способности подрже и развију, спадају и активности везане за математичка такмичења.

У 19. вијеку су се млади  математичари такмичили у рјешавању задатака постављених у математичким часописима. Оваква такмичења за средњошколце у Француској постоје од 1803. године. Прва такмичења гдје су се такмичари окупљали на једном мјесту и радили задатке истовремено, одржана су у Мађарској 1984. за свршене гимназијалце. Посебно су се истицале математичке олимпијаде у Лењиграду (данашњи Санкт Петербург) и Москви по оригиналним и занимљивим задацима, које су биле најсличније данашњим такмичењима а одржавају се од 1934. и 1935. године. Ова такмичења су послије другог свјетског рата проширена на земље источне Европе, а од 1955. и на подручје Југославије, када је одржано прво републичко такмичење из математике за средњошколце у Македонији. Прва републичка такмичења из математике у Србији и Босни и Херцеговини су одржана 1959. године. Прво савезно такмичење је одржано 1960. године у Београду. У Румунији је 1959. године одржана прва међународна математичка олимпијада на којој су учествовали представници из седам земаља источне Европе. Југославија учествује на међународним математичким олимпијадама од 1963. године. На деветој олимпијади, која је одржана 1967. у Будви и Цетињу, узеле су учешће и 4 земље из западне Европе. Од тада се број учесница стално повећава, тако да их је посљедњих година око 90. Прво републичко такмичење младих математичара ученика средњих школа Републике Српске одржано је 2. априла 1994. године у Бијељини. Оно је било прво такмичење у знању уопште, које је  одржано у Републици Српској. Такмичари са наших простора још могу учествовати на Балканској математичкој олимпијади, Турниру градова и Медитеранској математичкој олимпијади.

Прије, због финансијских проблема, нека од такмичења нису одржана (нпр. олимпијада 1980. године). Од тада, многе моћне компаније попут ИБМ-а (са  паролом да је „новац уложен у младе мозгове добро уложен новац“), су главни спонзори математичких такмичења. За најбоље такмичаре се и дан данас многе компаније „отимају“ да им стипендирају студије. Резултати рада са талентованим ученицима не изостају, узмимо за примјер Математичку гимназију у Београду (школе од посебног националног значаја). Посјетите њихов сајт, погледајте бројне златне медаље које су освојили на међународним и многим другим такмичења (преко 300 медаља, постигнути резултати су им јединствени у свијету), листу њихових донатора, успјехе њихових ученика на студијима  (многи од њих касније долазе као надарени наставници да предају талентованим ученицима у тој истој школи, тако да резултати и даље не изостају) итд.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s