Алгоритам

Не постоји општеприхваћена дефиниција алгоритма. Можемо рећи, да је алгоритам прецизан опис поступка за рјешавање неког проблема у коначном
броју корака.

Велике свјетске компаније, приликом разговора за посао, кандидатима постављају нека неуобичајена, нелогична и на први поглед бесмислена питања. Једно од таквих питања је: „Како ставити слона у фрижидер?“

Одговор је сљедећи:

  1. Отворимо врата фрижидера;
  2. ставимо слона унутра;
  3. затворимо врата фрижидера.

Овдје имамо примјер алгоритма, који се састоји од три корака. Иако нема везе са рачунарима, ово је добар примјер алгоритма (алгоритамско рјешавање проблема не захтјева обавезну употребу рачунара).

Ријеч алгоритам, потиче од погрешне интерпретације латинског израза  “dixit algorizmi” (ал Хорезми говори). Видимо да као и ријеч „алгебра“, ријеч „алгоритам“ такође, потиче од имена арапског математичара ал Хорезмија који је живио у IX вијеку. Он је упознао Хинду систем (Хинду бројеви су били познати у Багдаду још у VIII вијеку) из књиге чувеног индијског астронома и математичара Брахмагупте.  Написао је књигу у којој је описао правила за провођење аритметичких операција са бројевима у декадном бројном систему. Арапски оригинал те књиге је изгубљен, али је остао сачуван латински пријевод из XII вијека, који је добио назив „Algoritmi de numero Indorum” (ал Хорезми о индијској вјештини рачунања). У том пријеводу испред сваког правила пише “dixit algorizmi”. У другим латинским пријеводима писало је  “dixit algorithmus” (алгоритам гласи). Док је у почетку тај назив кориштен искључиво као назив за правила рачунања са бројевима у декадном бројном систему, у наредним вијековима је почео да се користи за правила обављања разних задатака. Тај назив су употребљавали само математичари, до појаве рачунара, када је почео да се користи у рачунарству и разним другим областима.

Први рачунарски алгоритам је написала Ејда Бајрон (Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace; 1815-1852), кћерка енглеског пјесника лорда Бајрона, 1842. године. У питању је алгоритам за рачун Бернулијевих бројева на аналитичкој машини Чарлса Бебиџа (Charles Babbage, 1791-1871), која никада није прорадила. Ејда Бајрон је прозната као први програмер у историји. У њену част је програмски језик Ада добио име. Значајан напредак у формализацији увођења алгоритма у математику и логику, учинио је Алан Тјуринг (Alan Mathison Turing, 1912-1954) у својим радовима, дефинисањем Тјурингове машине.

Покушајте да одговорите на сљедећа питања:

  • Како ставити жирафу у фрижидер?
  • Краљ животиња је сазвао састанак свих животиња. Све животиње су се појавиле на састанку, осим једне. Која животиња није присуствовала састанку?
  • Како ћете пријећи преко дубоке ријеке у којој живе крокодили?

На питања о стављању животиње у фрижидер, чак 90% одраслих није знало одговорити, док су дјеца предшколског узраста већином одговорила тачно.

Advertisements

7 thoughts on “Алгоритам

  1. Uh, prije par godina sam naisao na test sa tim i jos nekim pitanjima.
    Sto se tice prvog pitanja, algoritam glasi

    – otvoris frizider
    – izvadis slona
    – stavis zirafu
    – zatvoris frizider

    Odgovor na drugo pitanje je da nedostaje zirafa (nalazi se u frizideru).
    Sto se tice treceg pitanja, pretpostavljam da ces koristiti most (ako je i postojao neki drugi odgovor, ja ga nisam zapamtio) 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s